1. Binarni sistem i težine bitova

Svaki bajt IP adrese ima 8 bita. Težine su redom 128 64 32 16 8 4 2 1. Na primer 00111111 = 32+16+8+4+2+1 = 63. Sabiranje i oduzimanje radi se kao u decimalnom sistemu, samo se prenos (ili pozajmica) javlja već kod 2.

  0011 1111   (63)          0100 0000   (64)
+ 0000 0001   (1)         - 0000 0001   (1)
= 0100 0000   (64)        = 0011 1111   (63)

Zato je broadcast adresa uvek adresa sledeće mreže minus 1, a adresa podmreže ima sve nule u delu za uređaje.

2. IP adresa i maska

IP adresa ima 32 bita. Maska /n kaže da je prvih n bita mrežni deo, a preostalih 32 − n bita je za uređaje. Bajt maske može imati samo ove vrednosti:

Primer: /19 = 8+8+3 jedinice = 255.255.224.0. Najduža korisna maska je /30 (2 bita za uređaje, 4 adrese).

3. Parametri jedne mreže

• Adresa mreže: svi bitovi za uređaje su 0.
• Broadcast adresa: svi bitovi za uređaje su 1.
• Opseg za uređaje: od adrese mreže + 1 do broadcast − 1.
• Broj adresa: 2^b, a broj uređaja: 2^b − 2, gde je b broj bita za uređaje.

4. Odrediti podmrežu za datu IP adresu

Adresa podmreže dobija se logičkim I (AND) adrese i maske: x AND 1 = x, x AND 0 = 0. Primer 120.120.205.105 /19:

adresa   01111000.01111000.11001101.01101001
maska    11111111.11111111.11100000.00000000
mreža    01111000.01111000.11000000.00000000  = 120.120.192.0
broadc.  01111000.01111000.11011111.11111111  = 120.120.223.255

Broj podmreža u odnosu na originalnu mrežu računa se iz klase: 120 je klasa A (/8), pa je 19 − 8 = 11 dodatnih bita i ima 2¹¹ podmreža. Klasa B je /16, klasa C je /24.

5. Podela na jednake podmreže (zadat broj podmreža)

Za N podmreža treba k bita tako da je 2^k ≥ N. Nova maska je stara + k. Primer 10.0.0.0/17 na 32 podmreže: 2⁵ = 32, pa je nova maska /22, a svaka podmreža ima 2¹⁰ = 1024 adrese.

Korak je veličina podmreže: 1024 adrese u trećem bajtu je pomak od 4. Podmreže počinju na 10.0.0.0, 10.0.4.0, 10.0.8.0 … do 10.0.124.0. Broadcast svake je sledeća adresa minus 1 (10.0.3.255, 10.0.7.255 …).

6. Podela na jednake podmreže (zadat broj uređaja)

Traži se najmanje b tako da je 2^b − 2 ≥ broj uređaja. Za 40 uređaja: 32 adrese je malo (30 uređaja), 64 adrese odgovara (62 uređaja), 128 bi bacilo previše adresa. Dakle b = 6, maska je /26. Broj podmreža je 2^{(26 − stara maska)}. Za 10.0.8.0/22 to je 2⁴ = 16 podmreža veličine 64.

7. Podmreže različitih veličina (VLSM)

1. Za svaku mrežu odredi broj bita za uređaje b (2^b − 2 ≥ broj uređaja). Veza između dva rutera ima 2 uređaja, pa b = 2 (/30).
2. Sortiraj mreže od najveće ka najmanjoj. Tako je svaka podmreža automatski poravnata na svoju veličinu.
3. Prva počinje na adresi početne mreže. Svaka sledeća počinje odmah posle broadcast adrese prethodne.
4. Proveri da sve staje u početnu mrežu.

Pomoć za treći bajt: podmreža od 512 adresa pomera treći bajt za 2, od 256 za 1, a od 128 se menja četvrti bajt (0 i 128). Pregled veličina:

8. Neiskorišćene podmreže

Kad se poslednja mreža završi, ostatak do kraja početne mreže razloži na najveće moguće poravnate blokove. Primer: ako se alokacija završi na 10.0.5.95 u mreži 10.0.0.0/20, slobodni su 10.0.5.96/27 (5 bita), 10.0.5.128/25 (7 bita), 10.0.6.0/23 (9 bita) i 10.0.8.0/21 (11 bita). To se poklapa sa rešenjem sa časa: 11, 9, 7, 5.